Ктиторска гробница

  • Током систематских археолошких ископавања наоса манастирске цркве откривена је, уз јужни зид западног травеја, гробница. На основу сазнања о фунерарној пракси у средњовековној Србији, уз јужни зид западног травеја било је сасвим извесно да је у питању ктиторски гроб.

    Након уклањања затечених камених подних плоча у западном травеју, постављених у XIX веку, као и старијег пода рађеног од опеке из периода 1718 – 1739. године, откривена је подлога првобитног пода од кречног малтера. Очувана је на целој површини осим на делу уз јужни зид травеја.

    На простору јужног дела западног травеја, између темељних зона јужног и западног зида наоса и темељног зида који повезује стопу југозападног подкуполног стуба са западним зидом, испод слоја земље помешане са кречним малтером и аморфним блоковима сиге, уочен је гробни укоп. У земљи којом је засут овај простор у свим откопним слојевима откривени су бројни фрагменти живописа и окулуса. На нижој коти констатован је низ правилно постављених опека, u целости очуваних само у јужном делу. У северном су откривени само фрагменти опеке, што упућује на претпоставку да је гроб раније девастиран. Након уклањања опеке и блокова сиге, који су се налазили у испуну гробне раке, уочени су делови скелета и гробне коснтрукције. Пажљивим и детаљним чишћењем у целини је откривен скелет у анатомском положају. Кости покојника нису померане приликом ранијег прекопавања. Уз скелет није било гробних прилога сем трагова тканине, вероватно свиле, са сребрном и златном срмом. Трагови дрвета и гвоздени клинови поуздано указују да је покојник у дрвеном сандуку положен у гробницу, на два масивна камена блока.

    златна срма са трагова тканине

    На основу откривених података о гробници и дефинисане стратиграфије сматрамо да са великом дозом сигурности можемо реконструисати њен изглед, процес сахране, али извести и одређене закључке који се односе на начин њеног девастирања.

    Гробница је правоугаоног облика дужине 2,20 m, ширине 0,70 m. дубока 1,40 m. Зидови су грађени од тесаних и притесаних камених блокова, непреавилног слога у сухозиду. Неколико опека, правоугаоног облика, насатично постављених, откривено је уз јужни и источни зид гробнице. Начин зидања оставља утисак да је гробница озидана у веома кратком временском периоду од материјала који је затечен у манастиру.

    Гробни укоп извршен је у југозападном углу травеја. У ископану јаму прво су положена два масивна, притесана камена блока, на које је постављен ковчег са телом покојника. Након тога простор око ковчега обзидан је тесаним и притесаним каменом у сухозиду, а простор између вертикалних страна ковчега и зидова гробнице попуњен је насатично постављеном опеком. Преко поклопца ковчега, по дужини, сложене су у једном слоју опеке, без малтерног везива, које су потом засуте слојем земље. Потом је формиран слој од аморфних блокова сиге, који су били заливени слабим кречним малтером. Трагови надгробне плоче, која је лежала на нивелети пода, нису очувани.

    Они који су оскрнавили гроб, прво су разгрнули слој сиге у правцу запада и истока, а затим су извршили укопавање уз северну страну гробнице. На тај начин откривен је део ковчега, а циљ је био да се допре до главе, појаса и шака.

  • Да ли је било гробних прилога, можда прстен или појас са копчом, остаје под знаком питања. Могуће је претпоставити да је гробница девастирана брзо након укопа, можда 1439, године када је Манасија први пут страдала од Турака.

    На основу резултата по први пут обављених археолошких ископавања у цркви манастира Манасије закључено је  да су у гробници уз јужни зид западног травеја откривени земни остаци ктитора – деспота Стефана Лазаревића.

    ктиторска гробница

    На овај закључак наводе одређене чињенице и подаци које оставља савременик и биограф деспотов Констатин Филозоф. Место деспотове сахране помиње се и у каснијим изворима. Тако монаси Дамњан и Павле у писму које су 1597. године упутили папи Клименту тврде да је Стефаново свето тело у Ресави.

    Деспот је за живота саградио гробну цркву посвећену Св. Тројици у манастиру Ресави, о чему сведочи Констатнтин Филозоф у житију деспота Стефана Лазаревића „Начини ту себи гробницу, где ускоро би положен“ а потом када приповеда о преносу деспотовог тела „…ношаху (га) ка гробници… коју сам сазда у Ресави… да би га положили на место где је заповедио” и „Због брзине времена брзо спремивши положише га у цркву у Ресави десно од улаза у храм.”

    Простор уз јужни зид западног травеја у средњовековној Србији искључиво је био намењен за сахрану ктитора. На том месту били су сахрањени ктитори династије Немањића, као и родитељи деспота Стефана, кнез Лазар и кнегиња Милица. До сада није познат ни један случај да је ово строго правило прекршено и да је уз јужни зид западног травеја сахрањена личност а да није ктитор.

    Подаци које оставља Константин Филозоф о деспотовoj смрти, преносу његовог тела и месту на коме је сахрањен у потпуном су сагласју са резултатима обављених археолошких ископавања. Потврду да је деспот Стефан након изненадне смрти 19. јула 1427. године пренет и сахрањен у својој задужбини„… на месту где је заповедио” , употпуњују и обављене антрополошке анализе и ДНК експертизе. Обављеним анализама потврђене су најближе сродничке везе између оца и сина, кнеза Лазара и деспота Стефана Лазаревића. Тако је након 600 година разрешена недоумица о месту сахране деспота Стефана Лазаревића.

Гробнице у припрати – XVIII и XV век (Калојан Русота)

  • Након измештања надгробне мермерне плоче и танког слоја песка откривена је гробница дужине 1,40 m а ширине 45 cm. У слоју земље помешане са интензивном паљевином откривени су делови скелета две индивидуе, које су сасвим извесно секундарно сахрањене. На основу фрагмената опеке аустријског формата, од којих су озидани зидови гробнице, потом налаза осам бронзаних крстића и уломака керамичке зделе, гробницу је могуће временски одредити у XVIII век.

    На коти дна гробнице откривене су две масивне камене плоче, правоугаоног облика, прецизно клесаних површина и ивица, дебљине 20 cm. Њихово откриће условило је да демонтирамо млађу гробницу и да проширимо површину ископа. Тако је констатовано да обрађени камени блокови представљају поклопне плоче старије гробнице, чији су зидови пажљиво грађени од опеке, правоугаоног облика у кречном малтеру.

  • Пошто су плоче уклоњене откривен је дрвени ковчег у изванредном стању са добро очуваним скелетом мушке индивидуе старости од 60 до 65 година. Покојник је био положен на леђа са прекрштеним рукама у пределу карлице. Гробних прилога није било.

    У историјским изворима сачувана је белешка да је 16. априла 1437. године умро Калојан Русота и да је сахрањен у манастиру Ресави, где му је лежало тело. Сматрамо да је у припрати цркве манастира Ресаве откривено место укопа Калојана Русоте, цариника са Новог Брда, који је имао утицаја на двору деспота Стефана али и његовог наследника деспота Ђурђа Бранковића.


ДЕСПОТ СТЕФАН